Svijet Automobila - Srbija

U Srbiji nešto više od 2.100 električnih vozila i oko 17.000 hibridnih

"Država je pomogla sa olakšicama prilikom registracija vozila i drugim paketima koji će biti pripremljeni u narednom periodu. Ono što je bitno jeste da mi sada, shodno broju vozila, imamo odličan upliv u to šta nama konkretno fali da bismo ovaj sistem podigli, temelj je napravljen, a sada želimo samo da ga učvrstimo i krenemo dalje", izjavio je Lončar za Tanjug.

On podseća da je priča o elektromobilnosti počela 2012. godine kada su inženjeri AMSS prepravili Fijat Punta, sa dizel agregatom, u električno vozilo.

"Iz tog projekta mi smo postali jači i snažniji, upoznali smo električna vozila i sve njegove komponente, poseban akcenat stavljam na visokonaponsku bateriju", rekao je Lončar i dodao da je edukacija stanovništva ključni faktor u razvoju elektromobilnosti u Srbiji.

"Edukacija je prepoznata kao primarni cilj u Srbiji, a AMSS, odnosno Centar za motorna vozila, se priključio tom projektu u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja gde ćemo u narednom periodu početi sa obukama i edukacijom kontrolora tehničkog pregleda", izjavio je Lončar.

Najčešći problemi sa kojima se suočavaju kontrolori tehničkog pregleda odnose se na podatke, odnosno kako i na koji način ih upisati u registracioni list, koji će kasnije ući u saobraćajnu dozvolu, kao i na koji način izvršiti vizuelnu kontrolu električnog ili hibridnog vozila.

"U narednom periodu očekuje nas jako dinamičan kraj godine i početak naredne, koji će se odnositi na edukaciju stanovništva u Srbiji. U ovom slučaju, 2.000 vozila nas neće spasiti i poboljšati nam kvalitet vazduha. Nije ideja da sagorimo dva kilograma ulja da bismo dobili jedan kW sati energije, već nam je ideja da iz obnovljivih izvora energije napajamo električne automobile na jedan ekološki način", zaključio je Lončar.

Menadžer tehničkih operacija u Neltu Saša Sovilj kaže da su oni upućeni na implementaciju električnih vozila, pre svega zato što svaka kompanija, u sklopu svog održivog poslovanja, treba da definiše strategiju koja podrazumeva smanjenje karbonskog otiska što u ovom trenutku može da se postigne električnim vozilima, dok je sa druge strane prednost električnih vozila i u aspektu njihovog održavanja.

"Troškovi njihovog održavanja niži su u odnosu na vozila sa unutrašnjim sagorevanjem", izjavio je Sovilj za Tanjug i dodao da postoje dva pravca implementacije električnih vozila - putnička i dostavna vozila.

"Što se tiče dostavnih vozila mislim da možemo jako brzo da dođemo do njihove primene zato što se tu pitanje infrastrukture vezuje za same kompanije. Kompanije su te koje obezbeđuju svoju infrastrukturu i samim tim to je odluka kompanija i stejkholdera u tim kompanijama. U sferi putničkih vozila je malo problematičnije, jer je to pitanje infrstrukture koja je javna i koju praktično treba da obezbedi država svojim propisima, a zatim i snabdevači samih stanica za punjenje", rekao je Sovilj.

Kada je reč o ulozi države u razvoju elektromobilnosti, Sovilj kaže da pored trenutnih stimulacija država treba da razmatra promene zakonskih propisa.

"Smanjenje poreza, ukidanje putarina ili smanjenje putarina za električna vozila i besplatni parkinzi su nešto što bi predstavljalo dodatnu motivaciju ljudima da pređu na korišćenje električnih vozila", zaključio je Sovilj.

Zorana Đorić iz kompanije "Vozim na struju" ističe da su trendovi u svetu takvi da se sve više ide ka tome da se elektrifikuju laka dostavna vozila kako bi se smanjilo zagađenje životne sredine i istakla da se takav trend nastavlja i kod nas.

"Sve više naših kompanija je zainteresovano za elektrifikovanje svojih voznih parkova, čime bi smanjili buku u gradovima i doprineli da uže gradske zone budu kvalitetnije za život", rekla je Đorić.

Deseti simpozijum elektromobilnosti organizovan je danas u hotelu Kraun Plaza u Beogradu i okupio je veliki broj stručnjaka iz regiona, uključujući i stručno medicinsko osoblje, koje prvi put učestvuje.